1. Doba dana – pritisak je obično niži kada spavamo, u proseku za oko 20 mmHg. Zbog specifičnog ritma lučenja pojedinih hormona, najviše vrednosti krvnog pritiska obično se beleže oko 18.00-19.00h.
2. Vremenski uslovi – promene atmosferskog pritiska, oblačnosti, kao i nagle promene temperature utiču na nivo krvnog pritiska. Zbog toga, na primer, osobe sa hipertenzijom sa pažnjom moraju koristiti saune i spa centre.
3. Fizička aktivnost – može dovesti do izrazitog porasta krvnog pritiska, često i za 50-60 mmHg. Dugoročno, regularna umerena fizička aktivnost snižava i normalizuje krvni pritisak.
4. Stresna stanja, kratkotrajna i dugotrajna: emotivni stres, hronični umor, izloženost faktorima sredine npr. buci- pojačano lučenje adrenalina i kortizola ubrzava srčani rad, sužava krvne sudove, podstiče zadržavanje soli u organizmu i dovodi do hipertenzije.
5. Ishrana – kofein, energetska pića, slana i masna hrana dovode do porasta pritiska.
6. Pušenje – nikotin i ugljen monoksid imaju najjači efekat na kardiovaskularni sistem. Povišen pritisak posledica je ubrzanog srčanog rada, suženja krvnih sudova, njihove smanjene elastičnosti. Krv je “gušća”, a ćelijama nedostaje kiseonik, što sve dovodi do povećanog naprezanja srca da krvlju opskrbi sva tkiva. Porast krvnog pritiska od 5-10 mmHg beleži se već nakon prvih nekoliko udaha duvanskog dima.
7. Preterano konzumiranje alkohola
8. Lekovi – kortikosteroidi (npr. Pronison), Brufen, Diklofen i drugi lekovi iz ove grupe (NSAIL), neki preparati koji sadrže stimulanse (npr. Olynth sprej za nos), Caffetin i dr.
Vaša Ordinacija
Menu